Bilo da idemo u restoran za doručak ili naručimo hranu za poneti, često vidimo ovaj fenomen: šef vješto otkine plastičnu vrećicu, zatim je stavi na činiju i na kraju brzo stavi hranu u nju.U stvari, postoji razlog za to.: Hrana je često umrljana uljem.Ako ga treba očistiti, to znači dodatni rad.Za poslovni model “velikog obima i malog interesa” kao što su tezge za doručak, jeftina plastična vrećica može im donijeti veliku pogodnost.
Ali ima i mnogo ljudi koji su na to veoma otporni, misleći da su plastične kese „hemikalije“.U poređenju sa tradicionalnim porculanskim posudama, izgledaju kao da su zdrave na površini, ali u stvari predstavljaju veliku opasnost po zdravlje.Naročito kada ubacite “hranu na visokoj temperaturi” kao što su rezanci i supa koji su upravo izašli iz lonca, možete jasno osjetiti miris plastike, koji se nerado može prihvatiti na svjetlosti, ili povraćanje i teško progutati u najgorem slučaju, što uzrokuje neki nepotrebni "sukobi".
Jesu li plastične vrećice zaista otrovne nakon što se napune vrućom hranom?
Prije svega, potrebno je razumjeti da su plastične vrećice napravljene od "polietilena", "polipropilena", "polivinil klorida" i tako dalje.Sa stručne tačke gledišta, polietilen ima rizik od taloženja „toksičnog monomera etilena“, ali je mogućnost taloženja „polietilena za hranu“ izuzetno mala.Ranije rasprostranjene plastične kese su uglavnom napravljene od „polipropilena“, jer ima jaču otpornost na visoke temperature (160°-170°), a čak i ako se zagreje mikrotalasnom pećnicom, neće proizvoditi neobičan miris.Prema visokotemperaturnom taloženju hrane na 100°, u „polipropilenskim plastičnim kesama“ gotovo da nema „otrovnih monomera“, ali je pretpostavka da plastične kese koje se koriste moraju biti „prehrambene“.
Objektivno govoreći: takozvana "tvar" u "polipropilenu" ne znači da je to toksična hemikalija.Najbolje je da ga ne jedete, ali ne morate previše da brinete ako ga pojedete.
Vrijeme objave: Jul-30-2022